Лиевче-Поле (Lnyfcy-Hkly)

Лиевче-Поле на карте Боснии и Герцеговины

Лиевче-Поле (серб. Лијевче поље, босн. и хорв. Lijevče polje) — небольшой географический регион на севере Боснии и Герцеговины. Лиевче-Поле является равниной, расположенной между реками Сава и Врбас и горой Козара. Она включает в себя населенные пункты, входящие в состав ощин Градишка, Србаца и Лакташи, в регионе Баня-Луки Республики Сербской. Это часть более широкой исторической области Боснийская Краина.

География

Макро-гора реки Врбас в устье реки Сава называется Лиевче-Поле, и это название относится к равнине, которая простирается от левого берега Врбаса вниз по течению от Клашницы и имеет длину около 34 километров^[1]. К северу воронка впадины расширяется и почти доходит до Градишки, так что река Сава является её северной границей^[1]. Он находится примерно в начале Врбаса, между Савой на севере, Просарой на Западе, Мотаицей на востоке и Козарой на юго-западе^[2]^[3]. Западная граница равнины определяется контурными линиями высотой 120 метров над уровнем моря в сторону Подкозарья^[1]. Общая площадь месторождения составляет около 500 километров^[1]. Границы дают равнине грубо треугольный контур.

Пересекая мягкие аллювиальные почвы, река Врбас и её притоки изменили свое русло, создавая многочисленные извилины, заводи и прорывая новые русла^[1]. В 1943 году Врбас открыл новое устье реки Сава, примерно в 350 метрах вверх по течению от предыдущего^[1]. Часть реки Сава имеет аллювиально-полосчатый характер и частично подвержена ежегодным затоплениям Савы^[1].

Большие пруды Брадач и Йовач все ещё видны на спутниковом снимке^[4]. Матура — это старое русло Врбы, русло которой имеет течёт на восток^[4]. Самое раннее упоминание об этом русле относится к 1443 году, когда он был записан в уставе как «aqua piscatura Mlaterma vocata»^[4].

Это сельскохозяйственный регион^[3] с очень плодородными землями.

Имя

Название долины происходит от позднесредневекового города Левач, который располагался на территории современного поселения Ламинци Среджяни^[4]. Распространение названия города на равнине вдоль нижнего течения реки Врба также способствовало созданию нахии Лефче (серб. Лефче, босн. и хорв. Lefče, тур. nahiye Lefçe) в начале османского владычества^[4]. Здесь, как и во многих других случаях, османы приняли уже существующее название^[4]. Левачское поле появляется в письменных источниках ещё до основания Османской империи (1540)^[4]. Первое сохранившееся упоминание этого имени, как «поля Врбаса», содержится в письме Славонского магната Людовика Пекри, датированном маем 1537 года^[4]. Пекри доложил эрцгерцогу Австрии Фердинанду II о том, что османы оставили своих лошадей пастись на «поле Врбаса»^[4]. В апреле 1538 года хорватско-cлавонский бан Петар Кеглевич использовал это название в венгерской форме, транскрибированной на латынь — Lewachmezed (венг. Lewachmező) — долина Левачского поля (серб. долина Левач поље).

В июне того же года появилась ещё одна запись о том, что османы оставили своих лошадей в «campo Lewach»^[5]. В конце 1538 года бан Тома Надажди предложил одному из банов с конницей «campum Levacz invader et omnia Illic Flamma et ferro miscere», в то время как другая часть армии должна была одновременно атаковать с кораблями и пехотой и снова освободить Босанскую Градишку от османов^[5].

Населенные пункты

Этот регион охватывает Градишку на северо-западе, Србац на северо-востоке и Лакташи в южной точке равнины. Регион включает в себя следующие населенные пункты:

История

Во время Второй Мировой Войны в этом регионе 4—5 апреля 1945 года произошло сражение^[серб.] между хорватскими войсками усташей и черногорскими четниками Павле Джуришича^[6]^[7].

Достопримечательности

Собор Преображения Господня — сербская православная церковь в населённом пункте Разбой Лиевачки, построенная во второй половине XX века^{[источник не указан 121 день]}.

Спорт

В этом регионе расположен футбольный клуб ФК Лиевче^{[значимость факта?]}.

Примечания

↑ ¹ ² ³ ⁴ ⁵ ⁶ ⁷ Мргић 2007, стр. 1: «Макроплавина реке Врбас при њеном ушћу у Саву назива се Лијевче поље, и то име се односи на равницу која се простире са леве обале Врбаса, низводно од Клашница, у дужини од око 34 километара. Ка северу се низија левкасто шири и на западу допире скоро до Босанске Градишке, тако да је река Сава њена северна граница. Западна граница ове низије одређена је изохипсом од 120 метара надморске висине према Поткозарју. Укупна површина Лијевче поља износи око 500 км. Прелазећи преко меког алувијалног тла, река Врбас и њене притоке мењале су своје токове, градећи бројне меандре, мртваје и пробијајући нова корита. Године 1943, Врбас је пробио ново ушће у Саву, око 350 метара узводније од пређашњег. Посавски део је алувијално-баровитог карактера и делимично је изложен годишњим изливањима реке Саве.»
↑ Srpsko istorijsko-kulturno društvo «Njegoš» 1961: «Лнјевче По.ъе Од Саве до Бања Луке, од Врбаса до огранака планине Ко- заре и Просаре, простире се равно Лијевче Поље, пресечено скоро на пола друмом Бања Лука — Босанска Градишка.»
↑ ¹ ² Prosveta 1978, p. 406: «ЛИЈЕВЧЕ, равница у северној Босни. око доњег тока Врбаса и у подручју Саве, између планина Козаре и њених огранака. Просаре, Мотајице и др.; пољопривредни рејон; гл. место Босанска Градишка.»
↑ ¹ ² ³ ⁴ ⁵ ⁶ ⁷ ⁸ ⁹ «Овеће баре Брадача и Јовача видљиве су и данас на сателитском снимку. Матура представља стари ток Врбаса, чије корито има тенденцију да се помера ка истоку. Најстарији помен овог водотока потиче чак из 1443. године, када је у једној повељи забележено „aqua piscatura Mlaterma vocata“. Назив ове равнице потиче од имена позносредњовековног града Левача који се налазио на простору данашњег насеља Ламинци (Сређани), и чија ће историја бити представљена у овом раду. Очувању и ширењу имена града на равницу уз доњи ток Врбаса допринело је и формирање нахије Лефче у најранијем периоду османске власти. Међутим, као и у многим другим случајевима, и овде се показује да су Османлије само преузеле већ постојећи назив. Наиме, „поље Левач“ — campus Lewach, јавља се у писаним изворима пре него што је формирана османска нахија (1540). Први сачувани помен овог назива, као синонима за „поље Врбаса“- campus Orbaz, налази се у писму славонског великаша Лудовика Пекрија из маја 1537. године. Он је краљу Фердинанду Хабсбуршком јавио како су Турци пустили своје коње на испашу на „поље Врбаса“. Априла наредне, 1538. године, хрватско-славонски бан Петар Кеглевић је у свом писму употребио назив Лијевче поља у облику мађарске сложенице транскрибоване на латински — ager Lewachmezew, заправо Lewachmező, дословно „долина Левач поље“.
↑ ¹ ² Јуна исте године, поново је јављено да Турци своје коње напасају „in campo Lewach“. Крајем 1538, бан Тома Надажди је предлагао да један од банова с коњицом „campum Levacz invadere et illic omnia flamma et ferro miscere“, док би истовремено други део војске, бродовима и пешадијом напао и поново освојио (Босанску) Градишку од Османлија.»
↑ «У повлачењу кроз Босну он се показао правим херојем, али је пао као жртва усташких тенкова на Лијевче Поље, априа 1945. године. Погинуо је у 30. години живота. Булић П. Новак, рођен 1894. године, угледна личност у селу.»
↑ «Четници у почетку бојажљиво, а затим све чешће, пре- лазе у Лијевче поље. Састају се и поздрављају са жандар- мима НДХ, а понекад заједнички пију и пјевају у сеоским крчмама. Залазе и по кућама, агитују и пријете. Једног …»

[:0-1] ¹ ² ³ ⁴ ⁵ ⁶ ⁷ Мргић 2007, стр. 1: «Макроплавина реке Врбас при њеном ушћу у Саву назива се Лијевче поље, и то име се односи на равницу која се простире са леве обале Врбаса, низводно од Клашница, у дужини од око 34 километара. Ка северу се низија левкасто шири и на западу допире скоро до Босанске Градишке, тако да је река Сава њена северна граница. Западна граница ове низије одређена је изохипсом од 120 метара надморске висине према Поткозарју. Укупна површина Лијевче поља износи око 500 км. Прелазећи преко меког алувијалног тла, река Врбас и њене притоке мењале су своје токове, градећи бројне меандре, мртваје и пробијајући нова корита. Године 1943, Врбас је пробио ново ушће у Саву, око 350 метара узводније од пређашњег. Посавски део је алувијално-баровитог карактера и делимично је изложен годишњим изливањима реке Саве.»

[2] Srpsko istorijsko-kulturno društvo «Njegoš» 1961: «Лнјевче По.ъе Од Саве до Бања Луке, од Врбаса до огранака планине Ко- заре и Просаре, простире се равно Лијевче Поље, пресечено скоро на пола друмом Бања Лука — Босанска Градишка.»

[:2-3] ¹ ² Prosveta 1978, p. 406: «ЛИЈЕВЧЕ, равница у северној Босни. око доњег тока Врбаса и у подручју Саве, између планина Козаре и њених огранака. Просаре, Мотајице и др.; пољопривредни рејон; гл. место Босанска Градишка.»

[:1-4] ¹ ² ³ ⁴ ⁵ ⁶ ⁷ ⁸ ⁹ «Овеће баре Брадача и Јовача видљиве су и данас на сателитском снимку. Матура представља стари ток Врбаса, чије корито има тенденцију да се помера ка истоку. Најстарији помен овог водотока потиче чак из 1443. године, када је у једној повељи забележено „aqua piscatura Mlaterma vocata“. Назив ове равнице потиче од имена позносредњовековног града Левача који се налазио на простору данашњег насеља Ламинци (Сређани), и чија ће историја бити представљена у овом раду. Очувању и ширењу имена града на равницу уз доњи ток Врбаса допринело је и формирање нахије Лефче у најранијем периоду османске власти. Међутим, као и у многим другим случајевима, и овде се показује да су Османлије само преузеле већ постојећи назив. Наиме, „поље Левач“ — campus Lewach, јавља се у писаним изворима пре него што је формирана османска нахија (1540). Први сачувани помен овог назива, као синонима за „поље Врбаса“- campus Orbaz, налази се у писму славонског великаша Лудовика Пекрија из маја 1537. године. Он је краљу Фердинанду Хабсбуршком јавио како су Турци пустили своје коње на испашу на „поље Врбаса“. Априла наредне, 1538. године, хрватско-славонски бан Петар Кеглевић је у свом писму употребио назив Лијевче поља у облику мађарске сложенице транскрибоване на латински — ager Lewachmezew, заправо Lewachmező, дословно „долина Левач поље“.

[:3-5] ¹ ² Јуна исте године, поново је јављено да Турци своје коње напасају „in campo Lewach“. Крајем 1538, бан Тома Надажди је предлагао да један од банова с коњицом „campum Levacz invadere et illic omnia flamma et ferro miscere“, док би истовремено други део војске, бродовима и пешадијом напао и поново освојио (Босанску) Градишку од Османлија.»

[6] «У повлачењу кроз Босну он се показао правим херојем, али је пао као жртва усташких тенкова на Лијевче Поље, априа 1945. године. Погинуо је у 30. години живота. Булић П. Новак, рођен 1894. године, угледна личност у селу.»

[7] «Четници у почетку бојажљиво, а затим све чешће, пре- лазе у Лијевче поље. Састају се и поздрављају са жандар- мима НДХ, а понекад заједнички пију и пјевају у сеоским крчмама. Залазе и по кућама, агитују и пријете. Једног …»

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]