Карловачки родослов (Tgjlkfgctn jk;kvlkf)
| Карловачки родослов | |
|---|---|
| Автор | неизвестно |
| Оригинал издан | 1420-е |
Карловачки родослов (серб.), также серб. Карловачки љетопис (нем. Genealogie von Karlovac) — рукопись, составленная между 1418 и 1427 гг.[1], «которая содержит не только мифы и легенды, но и исторические факты»[2]. Была найдена в Карловаце, Хорватия, отсюда её название. Павел Шафарик (1795—1861) изучал рукопись и посвятил ей научную работу «Краткая история сербских царей» (Истоpиja кратка о српским царевима)[3].
В рукописи описана история династии Неманичей, а также битвы на Косовом поле[2]. В ней приводятся свидетельства древней истории сербов, такие как «все сербы поклонялись Дагону, от которого происходит название Дагонов и Даков» (и вса Србска служаше идолу Дагону, от суду и Дагони и Даки именујет се), также что сербы получили свое имя от Сера (от Сера же Србље)[4], и что император Лициний именовался как «повелитель Далмации, серб по происхождению» (далматински господин, родом Србин)[5]. Согласно рукописи, «Великий император» Константин I принял на службу Лициния, «сербского императора» и «отдал ему в жены свою сестру»[6]. В ней утверждается, что сербский великий князь Стефан Неманя был праправнуком Лициния[7].
См. также
[править | править код]Примечания
[править | править код]- ↑ Naučni sastanak slavista u Vukove dane. Referati i saopštenja. — Međunarodni slavistički centar, 1984. — Т. 14. — С. 187.. — «Такозвани Карловачки родослов, КО) и je настао после живописан>а Ресаве (1418) и пре смрти деспота Стефана (1427): Сшари срйски родослови и лешойиси. Сре- дио их Л>уб. CrojaHoniih. Ср. Карловци, 1927, стр. 36.».
- ↑ 1 2 Lakić K. Aković. Od Vuka do Nazora. — Jedinstvo, 1979.. — «... јавл>ају домапи списи о косовском бо]у: Пекки и Копринг ски летопис и Карловачки родослов, ко^и „не садржава^у само митове и легенде (...), него и исторщске истине". Среднюв^ековни живот осо- бито дочаравају бро^'на ...».
- ↑ Čedomir Popov; Negovan Vitomirović. Proceedings of the Symposium on Ruvarac Brothers in the Serbian Historiography and Culture (англ.). — Novi Sad: Srpska akademija nauka i umetnosti, 1997.. — «Карловачки родослов (Исто- pnja кратка о српским царевима) мед П. J. Шафарик».
- ↑ Ljubomir Stojanović. Stari srpski rodoslovi i letopisi. — Srpska kraljevska akademija, 1927.. — «гласи: „Глагољут истини списатеље јако Лики(ни)ју Србину бити родом, Јелину мудрованијем, и вса срп- ска идолу служаше Дагону, от суду и Дагони и Даки именујут се; от Сера же Србље". Ово има само у карл., а ја бих рекао ...».
- ↑ Vizantološki institut. Zbornik radova. — SANU, 2004. — Т. 41-42. — С. 92.. — «Констанцијевом ћерком, сестром Константина Великог, оженио се цар Лициније, „далматински господин, родом Србин".74 На њега се, у скра- ћеној хронолошкој перспективи сабијених векова, надовезују непосредни преци».
- ↑ Ilustrovana politika. — Politika, 2000. — С. 11.. — «У Карловачком родослову пише: „Глагољут истини списатељи јако Ликинију Србину бити родом, Јелину мудрованијем, и сва србска идолу служаше Дагону. Присвоји Константин к себи и Ликинија цара Србскога, даде њему сестру своју Констанцију за жену велики цар Константин».
- ↑ NIN. — Politika, 2004.. — «Осим тога, према српским родословима Стефан Немања је био Лицинијев праунук (Лициније Бела Урош ...».