Штросмайер, Йосип Юрай (Omjkvbgwyj, Wkvnh ?jgw)

Перейти к навигации Перейти к поиску
Йосип Юрай Штросмайер
Учёная степень доктор философии
Рождение 4 февраля 1815(1815-02-04)[1][2][…]
Смерть 8 апреля 1905(1905-04-08)[3] (90 лет)
Похоронен

Автограф Изображение автографа

Награды
Логотип Викисклада Медиафайлы на Викискладе

Йосип Юрай Штросмайер (хорв. Josip Juraj Štrosmajer, нем. Joseph Georg Strossmayer; 4 февраля 1815, Осиек — Хорватия, 8 апреля 1905, Джяково) — хорватский католический епископ, теолог и меценат, выдающийся политический и общественный деятель. Хорватский народ его почитает как «отца родины».

Биография[править | править код]

Йосип Юрай Штросмайер - сын хорватского офицера-граничара. Его прадед - немец из Верхней Австрии - переселился в Осиек и женился на хорватке. Среднее образование Йосип Юрай Штросмайер получил в родном Осиеке, духовное - в Вене. Будучи в 1849—1859 годах придворным капелланом, Штросмайер активно поддерживал мятежного хорватского бана Елачича, защищая его личность и дело перед австрийским двором в Вене и в Иннсбруке. В 1859 г. Штросмайер послал папе Пию IX письмо, в котором предлагал возродить славянское (кирилло-мефодиевское) богослужение во всех хорватских епархиях, а также ввести изучение глаголицы в семинариях Далмации. Как политик Штросмайер выступал за федерализацию Австрии и максимальную автономию Хорватии, при этом был сторонником югославизма, выступал за объединение южно-славянских народов в единую федерацию[4]. Начиная с 1860 года, в течение 13 лет был лидером Народной партии (1860—1873).

При посредничестве Штросмайера, в 1866 году был заключён конкордат между Ватиканом и Черногорией. Он же содействовал конкордату России с Ватиканом. В 1869—70 на Ватиканском соборе Штросмайер вначале выступил против догмата о непогрешимости папы, но затем подчинился мнению большинства.

Епископ Штросмайер Основал Юго-Славянскую академию наук и искусств в Загребе (1867) и Хорватский университет в Загребе (1874)[4].

В 1910 году Штросмайеру было присвоено звание почётного гражданина города Загреба[5].

В честь Штросмайера названы улицы в Загребе и во многих других хорватских городах.

Его имя также носит Университет имени Йосипа Юрая Штросмайера в городе Осиек.

Работы[править | править код]

  • A. Špitelak (Hrsg.), Reden, Vorschläge und Erklärungen auf dem Vatikanischen Konzil, Zagreb 1929
  • F. Šišić (Hrsg.), Korespondencija Raški-Štosmajer, 4 t., Zagreb 1928—1931
  • F. Šišić, Josip Juraj Štrosmajer, Dokumenti i korespondencija, I, Zagreb 1933

Примечания[править | править код]

  1. Joseph George Strossmayer // Encyclopædia Britannica (англ.)
  2. Josip Juraj Štrosmajer // Brockhaus Enzyklopädie (нем.)
  3. National Library of Israel Names and Subjects Authority File
  4. 1 2 Штросмайер Йосип Юрай // Большая советская энциклопедия : [в 30 т.] / гл. ред. А. М. Прохоров. — 3-е изд. — М. : Советская энциклопедия, 1969—1978.
  5. 1850. - 1918. (Austro Ugarska monarhija) (хорв.). Официальный сайт Загреба. Zagreb.hr. Дата обращения: 19 июля 2011. Архивировано 24 августа 2011 года.

Литература[править | править код]

  • Штроссмайер, Иосиф-Георг // Энциклопедический словарь Брокгауза и Ефрона : в 86 т. (82 т. и 4 доп.). — СПб., 1890—1907.
  • Vasilije Đ. Krestić, Biskup Štrosmajer u svetlu novih izvora, Zagreb 2002.
  • Kosta Milutinović, Štrosmajer i jugoslovensko pitanje. Novi Sad, 1976 (Institut za izučavanje istorije Vojvodine. Monografije, 15).
  • Юринич, С. Йосиф-Юрай Щросмайер, СбНУ, XXII—XXIII, 1906—1907, 1-71.
  • Encyclopedic Dictionary of Religion, Philadelphia-Washington, D.C. 1979, p. 3403.
  • V. Soloviev, Lettre à Strossmayer, Agram, 9-21 sept. 1886) // Е. Л. Радлов (изд.), Письма В. С. Соловева, Петербург 1908, I, 183—190 [на немски: W. Solowjew, Una Sancta. Schriften zur Vereinigung der Kirchen und zur Grundlegung der universalen Theokratie, II (= W. Szylkarski, Hrsg., Deutsche Gesamtausgabe der Werke von Wladimir Solowjew, Freiburg 1954, III, 7-25)].
  • J. Urban, Korespondencja Solowjewa z Strossmayerem // Przeglad Powszechny, 1909, № 101.
  • Ф. Гривец, Владимир Соловев и епископ Щросмайер // Вера и родина (август-сентябрь), 1925.
  • Ch. Loiseau, La politique de Strossmayer // Le Monde Slave, NF, 4, 1927, № 1, 379—405.
  • W. Szylkarski, Solowjew und Strossmayer // Ostkirchliche Studien, 1, 1952, № 2.
  • E. Winter, Rußland und das Papsttum, Berlin 1961, II, 364 f., 382—390, 500—503.
  • А. Теодоров, Миладиновските песни и Щросмайер. — Пер. сп., 1985, кн. XVI, 82-97.
  • Шишманов, Ив. Владика Щросмайер. Спомени от една лична среща. — Български преглед, V, 1899, кн. 6, 77-78.
  • М. Арнаудов, Братя Миладинови. Живот и дейност. С., 1969, 211—229.
  • П. Хр. Петров и Ф. Шишич, Кореспонденция на българи с Щросмайер-Рачки. — Изв. на Инст. за история. Т. 18, 1967, 247—288.
  • Братя Миладинови. Преписка. Издирил, коментирал и редактирал Н. Трайков. С., 1964, с. 241, 245.
  • Епископ Йосип Щросмайер и българите. Хърватският интелектуален елит и София. С., 2009.
  • И. Начев. Ролята на епископ Щросмайер за утвърждаването на Загреб като културна столица в Европейския югоизток, сп. Балкани, София 4/2015, с.42-51.